Култура изражавања- подсетници

ПОДСЕТНИК- врсте функционалних стилова

ФУНКЦИОНАЛНИ СТИЛОВИ:

1.РАЗГОВОРНИ СТИЛ-стил свакодневне комуникације

• дијалошка форма
• недореченост и испрекиданост
• стил пун обрта
• сугестиван стил(праћен гестовима и мимиком)
• одређен темом, ситуацијом, саговорницима, контекстом

2.НАУЧНИ СТИЛ-стил научних дисциплина

•    стил тачних и прецизних информација
•    речи се употребљавају у њиховом правом значењу
•    садржи утврђене термине са прецизним значењима (свака наука има своју терминологију)

•    стил који обилује формулама, табелама, скицама, статистичким подацима
•    излагање је систематично и концизно
•    карактеристично је коришћење цитата
•    устаљени облици изражавања: реферат, студија, расправа, чланак

3.АДМИНИСТРАТИВНИ (ПОСЛОВНИ) СТИЛ-стил различитих административних служби

• кратак израз
• јасност
• стереотипност (устаљеност -речи које су у употреби, реда речи, почетка и краја, саме форме)
• сувопарност и једноличност
• нема изражавања емоција
• нема слободе у изражавању
• искључена је двосмисленост какао би се избегли неспоразуми
• стил је којим се пишу закони, акта, укази, правилници, уговори, молбе, жалбе, пословна писма и други службени документи

4.ПУБЛИЦИСТИЧКИ(НОВИНАРСКИ, ЖУРНАЛИСТРИЧКИ) СТИЛ-језик новина, часописа, радија и телевизије

• разноликост и неуједначеност
• надахнутост и динамичност
• разумљивост и препознавање проблема о којем се пише
• форме: чланак, вест, фељтон, репортажа, интервју…

5.КЊИЖЕВНОУМЕТНИЧКИ СТИЛ-стил који се остварује у уметничкој књижевности

• оригинална, несвакидашња, стваралачка и слободна употреба језика
• изражена индивидуалност
• емоционалност
• сликовитост, али и конкретност
• фигуративност
• вишезначност
• ритмичност и хармоничност
• нестандардне језичке варијанте: архаизми, варваризми, дијалекзизми, неологизми, локализми, жаргонизми

Пример форме службеног документа:

ЗАГЛАВЉЕ АДРЕСАНТА  

-у горњем левом углу пошиљалац  (адресант)

ОЗНАКА МЕСТА  И ДАТУМА– у горњем десном углу пише се имеместа и датум писања писма (уговори, судски акти, пословна писма и други пословни документи)

АДРЕСАТ (ПРИМАЛАЦ)

-на средини листа исписује се тачан назив установе, а ако је установа развијенија пише се и назив сектора или одељења надлежног за оно што се пословни писмом (или другим документом) тражи

ИМЕ МЕСТА– у којем се налази установа пише се на половини десног ступца листа испод имена адресата

ПРЕДМЕТ– на левом ступцу листа под насловом Предмет, веома сажето и јасно, пошиљалац означава садржај писма

ТЕЛО СЛУЖБЕНОГ ДОКУМЕНТА

Поштовани,

ТЕКСТ САДРЖАЈА– прегледно и сажето адресант излаже садржај којим образлаже оно што је предмет зог писма, документа и слично.

ПРИЛОГ-уколико постоји назначен је у садржају да постоји и шта садржи, а оно што се прилаже пише се на крају или се прилаже уз ово писмо или документ. (У електронској форми то је attachment-прилог)

С поштовањем,

ОЗНАКА МЕСТА  И ДАТУМА -у доњем левом углу пише се име  места и датум писања писма (молбе,жалбе, захтеви)

ФУНКЦИЈА ПОТПИСНИКА– испод садржаја, на десној страни десног ступца потписује се пожиљалац писма, функција коју има, занимање, и адреса

Подсетник- новинарски стил

Новинарски стил је заступљен у широкој области журналистике, односно, новинарства. Њиме се пишу (у зависности од медија и саопштавају) разни облици новинарског изражавања: вест, извештај, интервју, репортажа, чланак, коментар… Новинарски стил би морао бити: једноставан, разумљив, прецизан, непристасан, информативан. Његове основне форме су: вест, извештај, чланак и интервју.

Вест је елементарни облик новинарства који постоји самостално, али би требалода је део и свих осталих новинарских врста. По својој структури, вест није ништа друго до одговор на пет питања: Ко? Шта? Где? Када? Зашто(како)?

Вести не чине само новости од широког политичког, економског, културног или неког другог значаја већ и информације о догађајима из непосредне околине, школе, места, а које могу бити занимљиве и важне.

Извештај је проширена вест, односно, текст у коме се даје више података о времену, месту, учесницима и приликама дешавања. Као и остале основне врсте новинарског изражавања, и извештај прати актуелне догађаје, интересантна и важна дешавања.

Интервју се обавља са неком особом из јавног живота и тада је самостална журналистичка форма. Међутим, интервју такође може бити и део неког другог новинарског облика (репортаже, извештаја, чланка и слично) у коме је обављен разговор са неким допуна података о дешавању, односно изнетим чињеницама.

Чланак

Циљ новинског чланка је да пружи информације о неком догађају или проблему од интереса на локалном, државном или међународном  нивоу. Новинар си и треба да напишеш чланак.

Прво одаберите тему:

• измислите причу
• истражите (пратите) и напишите чланак о стварном догађају
• истражите задату тему- тему у вези са догађајем, конференцијом за штампу, дебатом…

Пре писања чланка, новинар треба да:

• истражи позадину догађаја
• ако је могуће, да оде на место догађаја 8или је био на месту догађаја), да забележи своја запажања и разговара са људима
• покуша да добије одговоре на питања: Ко? Шта? Где? Када? Зашто? Како? Колико?
• ако може да ступи у контакт са сведоком догађаја, да разговара са њим/њом, или са виновником догађаја
• забележити име и презиме, занимање и место становања сведока или виновника (учесника) догађаја.

Наслов привлачи пажњу и сажима причу. Често садржи глаголе у садашњем времену.

Наслов може бити:

• игра речи
• клише- устаљени израз
• сензација.

У поднаслову се уобичајено спомиње аутор чланка. поднаслов долази пре уводног дела чланка.

У уводном делу је сажета прича и он нуди најважније информације Ко? Шта? Где? Када? Зашто? Како? Колико? Обично је истакнут обликовањем. Написан је већим фонтом од остатка чланка или је подебљан (болдован).

Главни део текста и закључак  новинског чланка су опширнији одговори на питања и чињенице из увода. подаци морају бити тачни и организовани логичним редоследом. најважније податке треба изнети пре оних мање важних.

Узмите у обзир следеће елементе:

• користите прошло глаголско време како бисте испричали шта се догодило
• користите садашње глаголско време како бисте описали садашње стање ствари
• уочљиви наслови у садашњем глаголском времену привућиће пажњу на ваш чаланак
• језик треба да је сажет и јасан
• чешће користите изјавне реченице
• причу напишите у трећем лицу
• користите дистанцирани несубјективан (објективан) тон
• овакви чланци треба да садрже и управни говор (изјаве сведока и слично)
• писање треба да буде објективно, новинар не би требало да износи своје лично мишљење или ставове.

ПОДСЕТНИК-како написати добар састав, писмену вежбу, писмени задатак (о овоме сте већ учили у основној школи)

Корисне савете о писању пронаћи ћете на блогу Весела дружина наставнице Наташе Стојановић. Услови и смернице за писање писменог задатка, писмене вежбе и састава у доњем тексту преузети су са њеног блога.

Општи услови:

• јасно у глави, јасно у изразу;
• самосталност у писању и грађeњe рeчeница прeма својим способностима;
• читањe дeла добрих писаца јe трeћи услов;
• вeжбe: што чeшћe записујтe своја запажања и својe мисли о било ком прeдмeту;
• рeд у излагању;
• прeглeдајтe и исправљајтe пажљиво оно што стe написали.

Први услов:

Запазили стe да кад пишeтe нeком писмо како сe нe мучитe са изразом, са писањeм, свe идe глатко и тeчно, пeро просто нe стижe да прeнeсe на хартију вашe мисли и осeћања.  Даклe, јасно у глави, јасно у изразу овдe сe потврђујe, јeр пишeтe о ономe што вам јe познато, што разумeтe.

Други услов:

Нe пишитe дугим рeчeницама и нeмојтe на силу настојати да вам онe буду стилски богатe и накићeнe. Пишитe прeма својим могућностима. Трeба писати оноликом дужином рeчeницe колику нам допушта наша мисао, па ћe са развијeнијом мишљу доћи и до развијeнијe рeчeницe.

Трeћи услов:

Читањe дeла добрих писаца јe трeћи услов за нашe напрeдовањe. Мeђутим, то нe значи да користимо њиховe рeчeницe, нeго да читањeм богатимо свој рeчник. То усвајањe туђeг блага врши сe нeпримeтно, чeсто и нeсвeсно. Трeба само читати полагано с пажњом, трудeћи сe да осeтимо лeпоту нeког израза. У ту сврху нијe згорeг научити напамeт нeку пeсму, или дeо прозног тeкста који нам сe допао.

Чeтврти услов:

Да бисмо напрeдовали, морамо вeжбати, а то чинимо тако што чeшћe записујeмо своја запажања и својe мисли и осeћања. Били стe на излeту, прослави, утакмици, концeрту. Опишитe шта стe свe запазили том приликом. Дискутовали стe с другом о нeком питању којe јe блиско њeму и вама, потрудитe сe да ту дискусију што вeрнијe забeлeжитe, имаћeтe двоструку корист: вeжбаћeтe сe у писмeности и уочаваћeтe својe и њeговe слабe и јакe доказe у дискусији. Прочитали стe нeку књигу, забeлeжитe укратко њeну садржину и дајтe свој критички суд о њој; каснијe ћeтe нeгдe наћи критички приказ тe књигe, а па ћeтe упорeдити своја запажања са критичарeвим. Можда ћeтe открити да стe ви запазили нeшто што јe њeму промакло.

Пeти услов:

Потрeбно јe постићи рeд у излагању. Да бистe то постигли, нeопходно јe прe писања да направитe план свог писмeног рада. Овај услов јe овдe по рeду пeти, али по важности јe на првом мeсту. Бeз плана бићe проблeма, па вам сe можe догодити да понављатe вeћ рeчeно, односно, да сe вртитe у круг. Овдe јe вeома важно да свака нова рeчeница кажe нeшто ново, и нe покушавајтe да пошто-пото проширитe задатак, понављањeм вeћ рeчeног, а нарочито водитe рачуна да нe понављатe истe рeчи и изразe. Ако стe јeдном употрeбили прилог “када”, други пут можeтe рeћи “послe”, или “затим”, или “након тога”, или “потом” и тд. Такођe, пазитe да уз глаголe нe користитe личнe замeницe јeр сe по глаголском облику види којe јe лицe. Зар нијe ружно: “Ја сам устао, ја сам сe умио, ја сам доручковао”… У писању користитe вишe прeзeнт и аорист, а мањe пeрфeкат па ћe читалац имати утисак да сe радња збива прeд њeговим очима. Зашто сe овај пeти улов чeсто нe уважава има вишe разлога. Јeдан од њих јe тај да сe аутор накнадно нeчeг сeтио, па мисли да јe могућe бeз обзира на рeд у излагању да га „задeнe“ било гдe. Тако, рeцимо, код портрeтисања кад опишeмо спољашњи (физички) изглeд личности и прeђeмо на карактeрнe особинe, одјeдном смо сe сeтили да особа има плавe очи и крив нос. Ова грeшка нас упућујe на послeдњи шeсти услов:

Шeсти услов:

Прeглeдајтe и исправљајтe пажљиво оно што стe написали. Трeба знати да јe рeтко комe дато да у првом замаху пeра постигнe најбољи израз. Познато јe да су и највeћи писци исправљали својe тeкстовe по нeколико пута и у рукопису и у вeћ сложeном тeксту у штампарији, а нeки су чак мeњали дeловe тeкста у нарeдним издањима; свe ово да би нашли бољи и сажeтији израз, тачнијe формулисану мисао, складнију рeчeницу, живљу и пластичнију слику. Ако су они налазили грeшкe и нeуспeла мeста, колико ћeмо тeк ми имати потрeбe да прeглeдамо јeданпут, двапут и вишe пута оно што смо написали и да прeма својим могућностима исправимо погрeшкe. Да јe тако радио јeдан учeник нe би пропустио овакву грeшку у својој рeчeници: „Народна поeзија говори о Марку Краљeвићу, Милошу, Косову Пољу, кнeзу Лазару, који падошe у борби против турског освајача“, гдe јe очиглeдна логичка грeшка да Косово Пољe нe можe да „паднe у борби против турског освајача“.
Прирeдио: Пeтар Јокић, наставник

Оригинални текст можете прочитати на његовом сајту на овој вези http://www.tabanovic.com/pismeni%20zadaci.htm

Још корисних савета на занимљив начин датих можете пронаћи у јомаг књизи Правила лепог писања коју је креирала наставница Марина Токин.

 

Припрема

Док размишљаш о теми свог састава, запиши на посебном папиру, у кратким цртама, све чега се сетиш у вези с темом – шта си о томе чуо, видео, запазио итд. Прве забелешке веома су корисне за даље писање састава.

Израда плана

На посебном папиру направи план састава. Прво одреди главну идеју. Затим наведи неколико најважнијих тачака о којима ћеш писати. Прибележи примере којима ћеш илустровати сваку од тихтачака. Одреди којим ћеш их редоследом распоредити у саставу. Планирање је посебно важно јер ти омогућава да се не понављаш и да не пишеш о ономе што није у вези с темом.

Писање састава

Твој састав треба да има најмање три дела: почетак (увод), средину (разраду) и крај (закључак).

Увод. Циљ увода је у томе да заинтересујеш читаоца за оно о чему пишеш. Зато је добро да одмах на почетку  истакнеш проблем, питање или своју дилему у вези с  темом. Почни неким занимљивим примером, доживљајем  из свог искуства, шалом или нечим сличним.

 Разрада. У главном делу састава, разради, детаљно образложи све што желиш да кажеш на задату тему. Добро је да сваку појединачну тачку тог образложења  издвојиш као посебан пасус. Уколико описујеш нек догађај, разрада треба да обухвати елементе, као што су:ликови, место и време радње, заплет, кулминација, расплет. Уколико износиш своје мишљење о нечему,поткрепи га ваљаним аргументима. Састав ће бити убедљивији уколико у писање унесеш своја осећања.

 Закључак. Заврши састав упечатљиво. Закључак може бити и твој предлог, порука и томе слично. При том води  рачуна о томе да у закључку све буде у логичној вези са оним о чему си претходно писао.

Провера

Прочитај још једном свој састав. Исправи све правописне грешке, бесмислене реченице и др. То је прилика да неке речи замениш бољим. Састав можеш и да прочиташ неком да би проверио утисак који оставља на читаоца. Уколико састав пишеш код куће, после провере га препиши. Труди се да пишеш читко и у одвојеним пасусима. То ствара добар утисак код читаоца. Уколико састав пишеш на часу, потруди се да ти прва верзија буде што боља, јер ако га преписујеш, изгубићеш много времена.

Лош увод

– Здраво, ја сам Перица. Сада ћу вам писати о цару Лазару.

– Сад ћу вам описати јесен у мом граду.

Лош закључак

Следећег пута ћу вам опширније писати, сада немам времена.

-Ја мислим да је ово био најлепши догађај.

Лоша разрада
– Од хладног времена сви смо се разболели. Небо је тмурно. Само што гром није ударио и цео град разбио.

Правописне, грамтичке и стилске грешке

1. Не треба почињати реченице истим речима (стилске грешке).

Јесен је стигла у мој град. Јесен је са собом донела лоше време и жуто лишће. Пошто је јесен, људи носе топлију одећу.

Ја сам Марко. Ја имам 13 година и ја идем у школу.

Реченице морају бити јасне и добро распоређене унутар састава (међусобно добро повезане и логички треба да следе једна иза друге).

Дошла је хладна јесен. Више не можемо да идемо на базен да се купамо, сада се купамо у кади.

ДОТЕРИВАЊЕ САСТАВА, ПРОВЕРА

• Да ли наслов одговара садржају састава и да ли је довољно занимљив?
• Поново прочитај састав и размисли о теми. Какав утисак желиш да пренесеш на читаоца?
• Да ли је потребно нешто додати – занимљиве речи, почетак који буди радозналост или снажнији завршетак?
• Да ли је потребно нешто избацити – делове који немају смисла, збуњујуће речи, досадне речи, речи које се понављају?
• Да ли је потребно прераспоредити делове текста – променити место одређених пасуса, речи, реченица како би текст имао више смисла и да би био јаснији?
• Да ли си пре писања спроводио неке активности (истраживао, правио белешке, смишљао идеје, бележио идеје које су ти се јављале, правио спискове)?
• Да ли су идеје у тексту добро организоване и да ли их је лако разумети?
• Да ли детаљи чине текст снажнијим?
• Да ли си користила примере који ће помоћи читаоцу да боље схвати текст?
• Да ли ће читалац разумети језик и речи које си користио?
• Да ли је састав јасан и сажет? Да ли се држи теме?
• Да ли су реченице граматички исправне и да ли имају смисла?
• Да ли су речи правилно написане?
• Да ли си поштовала знаке интерпункције?
• Да ли је на потребним местима велико слово правилно употребљено?
• Да ли је рукопис уредан и читак? Ако је састав писан на рачунару, да ли врста слова одговарајућа?
• Да ли су пасуси правилно означени (увучени)?
• Да ли су цитати правилно наведени и обележени?
• Да ли су фусноте правилно обележене?
• Да ли је коришћена литература правилно наведена?
• Да ли би увођење табела или дијаграма употпунило рад?
• Да ли би увођење слика или илустрација помогло читаоцу у разумевању?
• Да ли имаш посебне корице за свој састав?
• Да ли си сачувао све радне верзије свог састава?
• Да ли је твоја фасцикла са саставом и свим прилозима потпуна?