Реторика

RETORIKA- OSNOVI POJMOVI

 

 

RETORIKA-pojam iz antičkih vremena, stare Grčke i Rima.

Reč se u užem smislu odnosi na veštinu  besedništva.

Retorika je teorija i tehnika besedništva koje se učenjem stiče i poukom prenosi.

• veština slikovitog, uverljivog izražavanja, bilo usmenog (javni govori) ili pismenog (različiti istorijski, politički i književni spisi).
•  vezuje se za prozu (poetika za pesništvo).
• negovala je opštu stilistiku, pa su njena pravila gradnje pesničkih ukrasa primenjivana i na poeziju.

VRSTE BESEDNIŠTVA

POLITIČKO ILI SAVETODAVNO

SUDSKO

PARADNO ILI POHVALNO

 

STILOVI

NISKI

SREDNJI

VISOKI

OSNOVNI BESEDNIČKI POSTUPCI

1. Iznalaženje dokaza i prikupljanje materijala (inventio)

2. Rasporedjivanje i raščlanjivanje materijala (dispositio)

3. Umetnički izraz i stilsko uobličavanje (elocutio)

4. Učenje besede napamet (memoria)

5. Držanje govora praćeno odgovarajućom mimikom i gestovima (actio)

DELOVI GOVORA

1.Uvod (prooimion)

2.Izlaganje (diegeois)

3.Dokazivanje (agon)

4.Pobijanje (lisis)

5.Zaključak ili svršetak  (epilogos)

PRAKTIČNI RAD, IZRADA GOVORA

1. Uvežbavanje (exercitatio)

2. Pisanje (scribendo)

3. Čitanje (legendo)

4. Besedjenje (dicendo)

PRAVILA RETORSKOG IZRAZA

Izbegavanje hijatusa (zeva)

Težnja ka eufoniji (blagozvučju) – rima, asonanca, aliteracija,onomatopeja (usklađivanje zvučanja i značenja)

Obilje stilskih figura

Traganje za efektima

Patetika

RETORSKO PITANJE– stilska figura, stilsko izražajno sredstvo- pitanje na koje se ne očekuje odgovor, postavlja se radi postizanja efekta. Sugestivno je, povećava uverljivost govora, zbunjuje ili podstiče na razmišljanje.

U gradovima Antičke Grčke, veoma se cenila živa reč. Živa reč se čula u javnom i političkom životu, u svečanim prilikama, u pravnim raspravama gde su i tužitelj i optuženi morali lično da govore.

Dobar govornik osim što poseduje prirodni dar mora da ispuni fizičke i duhovne uslove da bi bio dobar govornik. Najznačajniji  uslov je lepota glasa, a u duhovne se ubrajaju znanje (obaveštenost) i karakter. Dobrim karakterom govornik stiče naklonost i poverenje, pa je i ubedljiviji. Poželjne osobine karaktera su: opreznost, čestitost, dobronamernost, skromnost, pristojnost, obazrivost.

FILOZOFIJA I RETORIKA

Pitanjima retorike bavili su se vodeći antički filozofi, a ističu se Platon i Aristotel.

Sokratski dijalog – filozofska rasprava u dijaloškoj formi. Sabesednik se kroz dijalog dovodi do istine. Iscrpno se tretiraju ozbiljne teme, ali tako što se filozofska sadržina izlaže na književni način. Platon: Ion, Gozba, Fedar.

Antičko doba negovalo je usmenu reč.

POZNATI GOVORNICI

Antička Grčka:                 Rim:

GORGIJA                        CICERON

SOKRAT                         KVINTILIJAN

DEMOSTEN

„Pesnik se radja, a govornik postaje“ (Ciceron)

Tadicija je nastavljena u periodu Vizantije i Carstva, ali je besedništvo gubilo svoj pravi smisao koji mu je davala otvorena politička borba. Pred monarhijom, njenom policijom i dvorskim intrigama, koje zamenjuju nekadašnju političku borbu u forumu, literatura se povlači medju zidove škola gde se do tančina izučava pesnička tehnika, ali se sva tako stečena umešnost troši na beznačajne i besmislene teme i panegirike vladarima.

U srednjem veku neguje se školsko, parlamentarno i crkveno besedništvo. Svrha crkvene besede je da probudi najbolje u čoveku i donese mu duhovni mir. Prvi besednik u hrišćanstvu je Hrist sam;čuvene su besede Jovana Zlatoustog.

Sloboda izraza u doba romantizma potiskuje retoriku; u novije doba ona se vraća svojim korenima.

FORUM

Latinska reč forum znači trg, tržište i pijaca, ali i mesto za sudske i javne državne poslove. To je mesto javnog okupljanja za otvorene i važne diskusije. U starom Rimu manja mesta su imala jedan forum, a veća više. To je obično bio pravougaoni prostor u centru mesta gde su se okupljali ljudi.

U najranijim vremenima forum je bio otvoren, neograđen prostor na koji se dolazilo u vreme pijačnih dana i u vreme religioznih svetkovina. Na forumu se glasalo, a obavljali su se i drug javni poslovi. Forum je bio i mesto za zabave, gladijatorske igre, pozorišne predstave, trke i bokserska takmičenja. Kasnije se oko foruma podižu tremovi i zanatske radionice.

Potom forum postaje politički centar sa civilnim i administrativnim zgradama i važnijim hramovima, slavolucima itd. Tu su održavani sastanci, skupštine i suđenja. Svoje prostorije na forumima imali su i bankari.

U našem jeziku forum je izabrano ili imenovano telo nadležno da donosi ocene ili rešenja o određenim pitanjima. U širem smislu forum je zbor, skup.

SAVREMENI FORUMI

Web ili diskusioni forumi su sajtovi ili delovi većeg sajta gde ljudi sličnog interesovanja mogu izneti svoje mišljenje, komentare, pitati ili odgovarati na pitanja. Vrlo su slični news-grupama u kojima korisnici takođe mogu pisati i odgovarati na poruke. Razlika je u tome što su diskusioni forumi deo weba pa o njima potpunu brigu vodi grupa ljudi koja je i pokrenula forum, tako da su oni mnogo fleksibilniji: poboljšana je sigurnost, smanjena količina reklama, web programirani interface prilagođen je nameni (diskusiji među korisnicima)… Forum je naročito korisan pri sajtu na kojem se objavljuju vesti, članci, jer tada se na forumu mogu diskutovati i komentarisati članci te se razjašnjavaju nedoumice, bolje se razumevaju članci i vesti i poboljšava se komunikacija sajt-korisnika.

POLEMIKA – BORBA MIŠLJENJA

Polemika je praksa ili umetnost protivrečenja, oštar spor i sukob o nekom pitanju, strastvena književna, filozofska, naučna ili politička rasprava. Rasprava u novinama, časopisu ili na javnom mestu, izmedju predstavnika različitih, oprečnih shvatanja, u kojoj se brane vlastite teze i kritički opovrgavaju teze protivnika. To je, takodje , takav književni ili filozofski, naučni, politički zapis ili knjiga, gde se autoraktivno i odlučno suprotstavlja izvesnom tudjem mišljenju i gledištima.

Rasprava je vrsta naučne proze. Ima za cilj da pokaže ispravnost ili neispravnost odredjenog tvrdjenja, da saopšti nove ideje i istine o predmetu koji raspravlja, da iznese nove odnose i činjenice.

Komentar  je delo u kome se neguje jednostavno izlaganje, precizan izraz i težnja ka objektivnom, nepristrasnom iznošenju činjenica.