Седамдесет година од смрти Јована Дучића

У години јубилеја (наравно у питању је множина) ђаци наше школе имају част да говоре о великанима наше књижевности. Ово је година Његоша, Црњанског и великог песника Јована Дучића.

У учионици број 2, окупили су се ђаци и невелик број професора –гостију, да присуствују јавном часу посвећеном српском парнасовцу. Улоге су узеле ученице које су са исцртаним брковима- што им је највише сметало -глумиле песника у различитим добима његовог живота. Све се одвијало за кафанским столом за којим је седео и Богдан Поповић…

Сусрео се Дучић овом приликом и са Ракићем са којим је размењивао мишљење о жени…“бледа као чежња, далека и тиха…“ каже Дучић, док му се Ракић смеши…“бедна жено, ћути…“
Говорени су стихови које ће многи памтит, можда неки и рецитовати удварајући се…

Ми смо уживали , одлутали мислима у уметност, смејали се, дружили…, посетите наше јавне часове, свидеће вам се. Погледајте наше ученике у неким новим улогама, са осмесима на лицима, заиста су добри!

Видимо се у новембру, када спремамо час посвећен Његошу!

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.