„Дан сећања на жртве геноцида обележава се 22. априла у спомен на 22. април 1945. године кад је дошло до пробоја групе заточеника усташког логора смрти у Јасеновцу-Доња Градина у тзв. Независној Држави Хрватској. Овај дан посвећен је сећању на Србе, Јевреје и Роме страдале у масовним и нечовечним усмрћивањима током Другог светског рата.
Систем концентрационих логора „Јасеновац“ представља једно од највећих стратишта у Другом светском рату. У периоду између 1941. и 1945. године у том логору убијено је стотине хиљада цивила, највећим делом Срба, као и Јевреја и Рома укључујући и десетине хиљада деце (логор у Јастребарском). Осим логора смрти у Јасеновцу-Доња Градина, систем концентрационих логора обухватао је више локалитета на територији данашње Републике Хрватске и Босне и Херцеговине.
Најзлогласнији нацистички логор на територији окупиране Србије био је концентрациони логор на Старом Сајмишту у Београду, чији су заточеници, углавном Срби, Јевреји и Роми, масовно убијани од 1941. до 1944. године.“ (Извор: Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања)
Како се у овом Дану сећамо свих жртава Другог светског рата, ученици III3 одељења, сећали су се својих вршњака који су страдали у Крагујевцу, у окробру 1941. Ово одељење је имало идеју да организује посету Спомен парку „Шумарице“. Почетак организације био је у јануару и током фебруара, да би све било реализовано 4. априла, 2020. Међутим, ситуација са ванредним стањем и свима познаетим „вирус околностима“, омела их је у овој намери, бар за сада. Обилазак Шумарица направили су виртуелно. То можете и ви учинити на вези Спомен парк – виртуална тура. Своје активности ученици су усмерили ка интернет истраживању овог догађаја и креирању садржаја у којима су забележили чињенице о догађају, неке од појединачних судбина и изнели своја запажања и закључке. Креирли су дигитални садржај и понудили га осталим ученицима да се сећају.
Стрељање у Крагујевцу 21. октобра 1941. године један је од највећих злочина немачке војске у II светском рату. Иако је те јесени у Србији било више случајева масовне одмазде над недужним становништвом, стрељање у Крагујевцу уздигло се до симбола свих тих страдања: начином извршења, делимично структуром стрељаних, реакцијом у јавности за време рата и односом према овој трагедији после рата, све до данашњих дана. О злочину је један део одељења говорио на јавном часу „Сећање на краљевачки и крагујевачки октобар», у октобру, 2019. Са тог часа у октбру, послата је порука о важности сећања на догађаје из прошлости, о важности сећања на невино страдале, о важности проучавања и истраживања националне историје кроз садржаје засноване на искуствима жртава, ослободилаца. Поруке о важности сваког појединачног живота насилно несталог у вихору ратних збивања, у стравичној одмазди над децом, одраслима и старима, јер се иза бројки, о којима се увек расправља, а оне су иако важне, мање важне, налазе имена и презимена, особе, људи, њихове судбине – животне, стварне, важне. Циљ часа био је да се обнове сећања на страдале кроз приказивање појединачних људских судбина, оних истинитих, документованих, а према истинским патњама које су током кланице Другог светског рата проживели и преживели стварни људи.
Други део одељења требало је да организује други јавни час после обиласка Шумарица и да након такве посете говоре о догађају на основу својих истраживања, посматрања, доживљавања и осећања. Како је обилазак било немогуће извести, они су након истраживања на даљину, сарађујући креирали материјале, са сличним порукама сећања.
Уколико изгубимо ова сећања, изгубићемо убрзо и сопствени идентитет, јер народи који забораве историју, језик и веру, престају да постоје. Заборављањем жртава, нестао би и један део нас, а онда и део будућности. Ови ученици то знају. Пред вама су њихови радови, погледајте их и сећајте се. Не само данас, већ док сте живи и преносите сећања млађима. Жртвовани су то заслужили – не заборавите!
1. Виртуелна изложба Иване, Иве и Жељане о историјском аспекту „Крагујевачког октобра“ је на овој вези – артстепс изложба.
2. О Крагујевцу, стравичном догађају и Крагујевцу данас и односу према историји, гугл презентација Јелене, Милице и Миле:
3. О судбинама жртава, гугл презентација Ање, Дајане и Вељка:
Речпоречучионица 