Крај је јубиларне Нушићеве године, али не и Нушићевог доба које у Србији вечно траје. Нушићево време не престаје, а његова дела не старе и не бледе. Увек је актуелан и занимљив, увек изазива смех и сузе.
22.12.2014.г, ученици II1 одељења, смера комерцијалиста, одржали су јавни час „Нушићем о Нушићу“ и обележили су стопедесетгодишњицу рођења нашег славног комедиографа. О Нушићу су говорили одломцима његових текстова, цитирали су његове мудре мисли. Истраживање Нушићевог дела трајало је три недеље. Ученици су били подељени у четири групе и имали су задатак да о Нушићу говоре Нушићем. За међусобну сарадњу, комуникацју и креирање, користили су гугл диск,фејсбук и скајп, а на сличан начин су сарађивали и са наставником. Осим садржаја, креирали су и сценарио часа. Само припремање оваквог часа захтева много више времена од оног које су ученици имали на располагању, те смо покушали да уз подршку ИКТ-а и у онлајн окружењу превазиђемо проблеме недостатка времена и да оставримо сарадњу ученика из истог тима који су просторно удаљени. Од четири тима један је успео у потпуности да припреми садржаје, сцене и да на завидном нивоу испуни задатке, остала три тима су, такође, успела да испуне задатке, да припреме сцене, али на нешто слабијем нивоу. Утврдили су да је узрок слабијег квалитета резултата њиховог рада то што нису поштовали временске рокове и што су одуговлачили са поделом задатака. Технологије су им помогле да заврше све задатке, али не и да квалитет резултата буде одличан. Закључили су да без фејсбука, гугл диска, скајпа, без интернета уопште, не би успели да припреме час и изведу га. Презентацију, коју су креирали на гугл диску, погледајте „кликом“ на Нушића- Нушић.
Одиграли су четири сцене из четири различита Нушићева дела- „Народни посланик“,“Госпођа минстарка“, „Ожалошћена породица“ и „Др“. Нушићевим афоризмима повезали су сцене, а одломке су одиграли у аматерском духу, неки боље, а неку су могли боље. На крају су исписали поруке о часу, о томе колико је све било добро, које су предности оваквог начина рада и шта су научили. Употребили су своје телефоне да попуне упитнике у којима су оценили сопствени рад и свој допринос раду тима и самом часу. У разговору о часу, дискутовали су аргументвано о томе шта је било добро, а шта је могло бити боље. Отклониће недостатке и извести час за ученике и наставнике у другом полугодишту.
ТРИБИНЕ И ДИСКУСИЈЕ У ПЛЕНУМУ О ЗНАЧАЈУ РАДА И ДЕЛА ВУКА СТЕФАНОВИЋА КАРАЏИЋА
Posted: 31. октобра 2014. in АктуелноУ одељењима II1 и II2, одржане су трибине о Вуковом раду, а у оквиру обележавања 150 година смрти и 200 година великановог рада. Учесници трибине били су ученици који су самотално истраживали о Вуковом раду и припремали излагања на трибини. Обавезно је било да користе неку од демонстартивних метода у излагању и у току излагања изводили су кључне речи, тако да су на крају свог сегмента, заједно са ученицима који су пратили излагања, а уз помоћ кључних речи, резимирали о Вуковом раду и закључивали о значају његовог рада. Излагачи у II1 су били Јелена Пристајко, Милица Буквић, Александра Р. Вукчевић и Јована Радуловић, а у II2 Марко Морваји, Тијана Миличић, Соња Томчић и Милана Томић. Ученици су били добро припремљени за излагања и упешно су водили и дискусију у пленуму. Анлизирана су излагања, ПП презентације које су пратиле излагања, а ученици су вредновали излагаче и презентације и дискутовали о ономе што су чули и видели. Оцена је била да се на основу излагања вршњака, издвајања кључних речи и дискусије, много може научити и запамтити на самом часу. Истакли су да им овакви часови помажу да развијају своје вештине усменог излагања, презентовања и говорења пред аудиторијумом, осим тога, добијају прилику да воде дискусију на књижевно-научне теме. Усвојили су термине трибина и дискусија у пленуму. Ученици су модификовали уобичајено реферисање у модернији и интерактивнији начин рада.
Два часа часа српског језика и књижевности, 23.10.2014.године, у одељењу II4 посвећена су јубилеју сто педесет година од смрти Вука Караџића. Редовни часови наставе претворени су у мини трибине на којима се говорило о значају Вука Караџића за српску културу и књижевност. Ученици Милош Шибалић, Љубомир Шљиванчанин, Теодора Дринић и Попин Наташа, представили су четири сегмента Вуковог рада- рад на реформи језика и правописа, сакупљачки рад, лексикографски, историчарски рад и критичарски рад Вука Караџића. За излагање су се припремали истражујући о Вуку, креирали су пауер поинт презентације и плакате и излагали на мини трибини, а у току и након излагања остали ученици могли су да постављају питања и дискутују на тему значаја, живота и рада Вука Стефановића Караџића. Учениици су добили представу о томе шта трибина јесте и на мало другачији начин су учили једни од других. Увежбавали смо излагање пред групом, стицање самопоуздања, остваривање контакта са публиком (слушаоцима), правила излагања, презентовања, израде презентације и плаката, а истовремено су проширивали знања о чувеном Вуку Караџићу.
23. маја 2014. Одржан је јавни (дво)час на којем су презентовани резултати пројекта „Шекспир у нама“ ученика првог разреда смера економски техничар. О Шекспировом делу се истраживало, учило и говорило на потпуно нов начин. Погледајте истоимени блог који уређује ученик Александар Милићевић. На блогу можете видети и сазнати шта су све ученици радили, до које мере су били креативни и шта су све успели да створе.
Opis projektne nastave
Извршена је подела задатака по тимовима. Сваки тим је изабрао свог представника који ће координирати радом тима. Комуикација ће се одвијати преко Фејсбук групе, радови ће се постављати и размењивати путем платформе Едмодо, на којој су пријављени сви ученици. Сва ближа обавештења и даља упутства за рад се добијају на часовима информатике и српског језика.
Ученици I1 одељења Економско-трговинске шклоле у Кули, на огледном часу (22.маја 2014), посвећеном Молијеровом делу, представили су досадашње резултате пројекта „Не тврдичи“ који планирају да спроведу и до краја уобличе и са ученицима сомборске Средње техничке школе. Носиоци часа били су сви ученици одељења, који су представљали резултате истраживања својих тимова, а самим тим и своје појединачне радове.
На двочасу су показали самосталност у спровођењу планова и идеја. Примењивали су различите експресивне технике како би приказали сазнања до којих су дошли. Примењивали су различите е-алате, сваки тим посебно, да прикажу своје „продукте учења“, који могу бити извор информација другим ученицима.
Говорили су о тимском раду, сарадњи и одговорности коју су понели, према себи и другима. Приказали су сцену за коју су сами написали сценарио, прилагодили костиме и минималистичку сценографију. Сви су без изузетка покушали да се ослобађају треме, говоећи пред групом, пред аудиторијумом ученика и појединих наставника. Критички се осврнули…
Погледај оригинални чланак 34 more words
У овом кратком видеу који је направио наставник Саша Шпановић из Апатина, сазнаћете шта све може да се уради са Microsoft Office 365 услугом ако се користи у школи.
ОБЕЛЕЖИЛИ СМО ДАН МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА
“…Језик је жива снага са којом је везана не само култура, него и само постојање једног народа…“ (Иво Андрић)
У свету се обележава Дан матернјег језика, као сећање на студенте који су 21. Фебруара 1952. године убијени у Даки, у Источном Пакистану(Бангладешу), јер су протествовали због тога што њихов језик није проглашен за званичан.
Поводом овог Дана, желели смо да истакнемо важност језика и културе уопште, једног од путева очувања народа.Према проценама готово свакодневно нестане по један језик, ми свој желимо да сачувамо.
На јавном часу одржаном у учионици број 2 , ученици су говорили, прелили, причали, диванили, расправљали, блебетали, излагали, глагољали….о свом матерњем језику.
У нашој Војводини амалгам језика богати културу. На путевима “Сеоба“ Милоша Црњанског укрстиле су се и измешале речи наших старих.Р ечник архаизама који су ученици креирали разговарајући са својим старима, помоћи ће нам да се неких речи подсетима, али да и научимо неке нове.
…авлијом јурца деран…на пенџеру стоји фрајла…обуци реклу и чакшире…у креденцу дунст…
Говорило се о архаизмима, историзмима и неологизмима, помињали смо синониме, хомониме, антониме, сећали смо се почетака нашег језика, подсетили се дијалеката…истакнута је неминовност жаргона, али са мером “где и када“…
Чули су се стихови на језицима националних мањина као што су мађарски и русински.
Имали смо госте, наставнике, ученике наше школе, директорку. Надамо се да су уживали.
Чекамо вас неким другим поводом у нашој учионици број 2, учионици српског језика и књижевности.
“…Језик није ни пропис ни закон којег се морате по сваку цену држати, него флексибилна жива ствар којој се прилагођавате…“
Сарадња професорки Александре Секулић и Драгане Мандић и њихових ученика.
ШЕКСПИР НАШ САВРЕМЕНИК
450 година је прошло од рођења великог песника Шекспира.
Широм света на различите начине сећамо се дела овог великана. Даскама које живот значе одјекују стихови, читају се сонети, говори се о мистерији живота Шекспира. Ко је Вилијам Шекспир?
Ученици наше школе, 9.маја 2014.године заједно са својим наставницима српског језика и књижевности и енглеског језика обележили су јавним часом „Шекспир, наш савременик“ овај јубилеј.
Ученици првог разреда пословни и финансијски администратори говорили су одломке трагедије о љубави Ромеа и Јулије како на српском, тако и на енглеском језику.Говорило се о елизабетанском времену, позоришту и животу песника. Са ученицима су радиле наставнице Ливиа Јухас, наставница енглеског језика, и Александра Секулић, наставница српског језика.
За годину искуснији ученици су у сценском наступу насмејали све присутне модерном причом о љубави двоје младих чија прича има корен у поменутој трагедији. Показали су своје умеће и заинтересованост за глуму заједно са својом професорком српског језика Тањом Симуновић Тулић.
Сонети су заинтересовали пословне администраторе и економске техничаре треће године који су својим умећем говорења стихова на оба језика приказали свој рад. Оне најстарије су, наравно, привукли Хамлет и његове дилеме. Сарадњу са овим ученицима су оствариле наставница енглеског језика Ивана Илић и наставнице српског језика Даница Парошки и Драгана Мандић. 
Чекамо вас и следеће године на истом месту. Сарадња међу стручним већима ова дба предмета траје две године и надамо се још дуго ће…
ОБУКА УГЛЕДНИХ НАСТАВНИКА
Не смемо заборавити похвале и награде. Овај начин мотивације човека уопште често се помиње, али реализација и достизање истих, често изостане. Не желимо да овај текст зазвучи патетично или да увреди било кога.
Оно што нам је намера јесте да се похвалимо неким ко је један од нас. Пишемо о наставници српског језика и књижевности Александри Секулић која је 2012.године освојила прву награду на конкурсу ЗУОВ-а „Сазнали на семинару применили у пракси“ .
Да та награда није била случајност, показала је Александра и ове године када је изабрана у групу од двадесет угледних наставника Србије према оцени Мајкрософта. Она је у априлу учествовала на Мајкрофтовој радионици, програму обуке и семинару, уживо, названом „Угледни наставник“.
У склопу тог програма је учешће на вебинарима, онлајн семинарима, на којима наставници ове групе размењују искуства и стручно се усавршавају. Привилегију да се нађу у овој групи наставници су стекли својим наградама, учешћима на конкурсима и учешћем на Мајкрософтовом конкурсу „Партнер у учењу“. Стручно усавршавање ових наставника се односи на унапређење наставног процеса у смислу бољег организовања наставе уз подршку информационо-комуникационих технологија.
Браво, Сања.Твој успех је и наш…Драгана
Драгана Мандић,
председник стручног већа наставника српског језика и књижевности.
Ученици наше школе и ове школске године показују да, иако су ученици економске струке, имају љубави и дара за књижевност и језик. На општинским такмичењима са још 3 средње школе међу којима је једна и гимназија , наши ученици нижу успехе.
ЛИТЕРАРНИ КОНКУРСИ:
Литерарни конкурс поводом Месеца књиге, који расписује Културно-просветна заједница Куле, ове школске 2013-14. наградила је ученицу трећег разреда Уну Капетан која је победила својим задатком ЈЕДНА МИШЈА ПРИЧА. Уна је иначе и прошллогодишња победница конкурса. Поред Уне, Жељана Јанковић, такође ученица трећег разреда, похвањена је за свој задатак ЖЕНА СА КЉУЧЕМ У РУЦИ.
Честитамо награђеним ученицима, а свим осталим желимо да и даље пишу и учествују на конкурсима и такмичењима.Уколико не покушавате, не можете ни побеђивати….Не заборављајте да радите на себи, не заборављајте да богатите свој дух, пишите, изражавајте своју креативност…Уметност је важан сегмент наших живота.
СЕЋАЊА…само нека,…биће их још…
Предходне школске 2012-13. године на истом литерарном конкурсу награђене су чак 4 ученице
Уна Капетан 1.место “Брату“
Јована Недић 2. место “Још један сан“
Наташа Пајичић 3.место “КРАТКА љубавна ПРИЧА“, са којом је радила Александра Секулић и
Александра Бушић, ученица наставнице Тање Симуновић-Тулић, која је била похваљена од стране жирија.
Школске 2011/2012. године победница овог конкурса је била, ученица Александре Секулић, Миљана Нинић, која је освојила прво место за рад ОДРАЗИ У ОГЛЕДАЛУ, а успехе је низала и као врсни рецитатор. Те исте године, остварила је пласман на Републичкој смотри рецитатора. Другу награду на истом конкурсу освојила је ученица Анђла Абутовић за рад ЗНАКОВИ (са ученицом је радила Александра Секулић).
2010-11.године матуранти наше школе, ученици Драгане Мандић показали су се веома успешни у литерарном стваралаштву.
Драгана Тодоровић 2.место “Простор и време у Проклетој авлији“
Јован Кљајић, данас успешан студент књижевности, 3.место “Чекање“
“Спаси ме од чекања, оних
што су чекали и недочеканих
што им се бес
скупио од недочеканог.
Њима су ране изашле,
а и своје полако назирем,
заболеће ако ми не кажеш
кога и зашто да чекам.
Спаси себе, покажи пут
и начин како доћи до тебе,
одавно се угасише светла,
само те у сну видим и у сећању.
Ако те и нађем,
хоћемо ли моћи један поред другога?
Драгана Миловић, похвала, “Свет Проклете авлије Ива Андрића“
Драго Јовичић, похвала “Старо и ново у песми Каленић Васка Попе“
2010.године две ученице наше школе су освојиле наградно путовање на Копаоник са осталим награђеним ученицима Србије, на литерарном конкурсу посвећеним Косову и Метохији. То су ученице Наташа Нововић и Гордана Галамб .
Гордана Галамб је и на Литерарном конкурсу поводом Месеца књиге, који расписује Културно-просветна заједница Куле исте године освојила 2.место “Косово и Метохија душа Србије“, наставник Даница Парошки
Добрана Миљанић,3. место “Мало о чулима и светским чудима“, наставник Драгана Мандић
Јован Кљајић, похвала “Јави се у мени реч и бризне као вода жива“
Прочитајте одломке из награђених радова, укојико већ нисте, у учионици број 2.
….Као мали нисам имао прилику да их видим, јер нисам излазио из рупе, али слушао сам много о њима и мрзео сам их…Тада ме је прогонила иста ноћна мора сваке вечери…Сањао сам их без једног ока. По мојој слободној теорији, ако имају дупло мање ногу него ми, исто је и са очима. А из места из којег је требало да трепће друго, сањао сам, извирала је змија која би ме и будила сваке ноћи.Толико је застрашујућа била…Дуго нисам могао да се ослободим тог кошмара, то је вероватно зато што је мајка за живота толико пута поновила да су људи змије на ногама.Рекла је да ће наш живот коначно постати рајско пространство…. (“Једна Мишја прича“, Уна Капетан, наставник Драгана Мандић)
….Жене јесу физички слабија половина, али њихова личност и карактер их чине много јачим особама од мушкараца.
Жена поседује могућност контроле над закључаним срцем и нерешивим проблемом, али и да све сакрије само једним осмехом. Повређена жена увек држи кључ у рукама. Она има моћ да откључа и закључано. Упорност и воља јесу само делови тог кључа, а брава……
(“Жена са кључем у руци“, Жељана Јанковић, наставник Драгана Мандић)
… „Život je partija šaha
Bratu…
Samo sam pijun na velikoj šahovskoj tabli, dvobojnoj, baš kao i ova čudna smrt koju živimo.
Obraćam se, dakle,kraljici, molim kralja i pratim konje.
U oblaku gustog dima vidim oči lovca koji me posmatra. Stoji ponosno na svom crnom šahovskom polju kao da zna sve. Pitam se zašto čeka, ali osećam da svaki sledeći potez znači smrt kraljice. Njene oči pune straha koji prerasta u mržnju, gledaju ka velikoj senci koja se spušta nad njihov dvobojni grad.
’’Pripremite topove, napadnuti smo!’’, nije imala glasa da uzvikne, ali pomislila je.
’’ Gde ćeš sa tom rukom? To je moja kraljica, prvo obriši gusti sok paradaiza koji je svoju karijeru završio na tvom licu’’, rekla sam odlučno igraču sa druge strane…“
( “Брату“, Уна Капетан, 1.место на Литерарном конкурсу 2012-13. Културно-просветна заједница Кула, наставник Драгана Мандић)
… „Још није ни свануло, а простор је већ одисао суморном монотонијом која је обележавала свако јутро досад. Станица је била преплављена уснулим, радним људима који су као и ми, чекали гломазну, прљаву, друмску животињу, аутобус. Помислила сам колико је људи који себично краду још који моменат на сан, присећање на синоћње уживање у снежном граду. Дуња, моја најбоља другарица започињала је своју јутарњу кукњаву над уковрџаном косом, пукнутим ноктом и размазаном шминком. Гледајући је збуњено, одједном се предамном појављују заслепљујућа светла, чује се туп звук и падам на земљу, то је последње чега се сећам…“
( “Још један сан“, Јована Недић, 2.место на Литерарном конкурсу 2012-13. Културно-просветна заједница Кула, наставник Драгана Мандић)
… „Теку речи у непрекидној ,набујалој реци која иде ка нама и нашим срцима.Речи које су велико и убојито оружје,речи које су у стању да направе раздор унутар наше душе. Могу бити понекад једини спас,средства којима се изражава нада и утеха. Рађа се мисао унутар сваког од нас,тече и пролази ,завршава слободна,слеће попут птице,увлачи се као црв и гризе,гризе до бола.
Реч лепа попут мелема, нежна руке уме да милују, она је као најлепша и најосећајнија песма која се слуша са страшћу и остаје у срцу. Многе су речи изговорене досадне и бледе које на крају завршавају негде далеко, у сенци, на неким далеким пољима где иду све речи тешке.
Тешке речи су велики терет које могу сломити највеће препреке, оне су звери које бесно ричу унутар кавеза и које само чекају да буду пуштене да неког растргају до костију…“
(Јован Кљајић)
… „Не зна се колико дуго је Марија стајала на ивици моста тог дана.
Осећала је мир. Мир који дуго није имала. Сава је лагано струјала. Често је са њим долазила на ово место. Црна вода је покушавала да надвлада светлост великог лука моста, а њене црне мисли бојиле су нежне боје љубави. „Којешта! Није он одустао од нас… Како сам на то могла и да помислим. Желеле су га многе, али је он сигурно остао само мој. Да, тако је. Мора бити тако!“.
Њене усне су се извиле у осмех. Осетила је мир, спокој. Талас топлине и задовољства.
Препустила се. У лету је осетила олакшање, утеху. Уронила је у црне таласе накратко или довољно. Дубоко у ноћи бела светла су обавијала тело које је плутало вечним ходом у ритму најлепше реке и најлепшег града…“
( “КРАТКА љубавна ПРИЧА“, Наташа Пајичић, 3.место на Литерарном конкурсу 2012-13. Културно-просветна заједница Кула, наставник Александра Секулић)
I
… „Њен, Јеленин, живот је пустиња. Вриштала је немо: Водите ме одавде! Водите, убијте ме, али ја не могу остати овде, не могу! Госпођа у кући, бедница међу људима. Молим вас, мислите боље о мени. Она жели поштовање, потребно јој је као ваздух. Без њега је безвредна. Ионако је, удајом, изгубила себе. Све се, сада, код ње променило- и покрети, и мисли, и осећања, и жеље…жеља више готово да и нема. Чује шпат и оговарање. Чује речи које је вређају. Чује и мисли да је безвредна, некорисна, само једе, спава, шета и… заноси лепотом свога тела. И све је истина и све боли.
Међутим она сања. Сања бољи живот и разумевање. Сања како јој се диве. Није од камена, није празна, она осећа. У кући нема ваздуха, загушљиво је и тесно. Полудели сте…О, ја сам боља и узвишенија него што мислите, кунем вам се!“…
II
… „Међу најпознатијим мојим творевинама је сонет Лабуд, сонет о полетима узалудним и лабуду некадашњости. Он је химна узалудности и отмене лепоте привида. Он је лабудова песма човечности. Наследио сам од неколицине својих песничких предака склоност да се служим убојитим пером у уметничке сврхе, у сврхе досезања и остваривања лепоте. Један од тих предака је Теофил Готје. Утицао је на мој развој, али сам, ипак, остао свој, у песништву и у сваком смислу. Њему величанственом одужио сам се посмртном здравицом. Други је Бодлер. Утицао је својом појавом у песништву на мене и многе друге. Али ја не стојим уз њега и нисам његов следбеник. Његова поезија за мене је поезија ружног и ништавила. За разлику од њега, ја нисам осећао мржњу према околини, мржњу која је код Бодлера очекивана и разумљива. Волео сам своју жену, породицу, волео сам свет и људе. Девичанско Данас, живахно и красно/ заносеним крилом да л’ разбити смеде/ језеро слеђено, с ињем, куд се деде/ летова засталих ледник блистав јасно.(Лабуд)“…
( ОДРАЗИ У ОГЛЕДАЛУ,Миљана Нинић, 1.место на Литерарном конкурсу 2011-12. Културно-просветна заједница Кула, наставник Александра Секулић)
***
… „Клуб је пун. Трешти добра музика. Музика заглушујућа, светла су пригушена. Он је са пријатељима у дискотеци. Све гори од добре атмосфере. Девојка на подијуму игра, и многи је гледају. Игра као да јој је то последњи плес. Он стоји и посматра њену игру. Његови је пријатељи посматрају. Девојка њише куковима, увија се, привлачи погледе. У загрљају је другарице. Он је на тренутак прекинуо плес девојке и јавио јој се. Девојка се зове Ана и његова је другарица. Ана га повлачи за руку и жели да играју. Несвесна онога што ће се догодити, жели да га увуче у необичноритмичну игру тела. Свуда око њих су људи, далеки и необични. Дотеране девојке, намазане бојама шминке, обучене јадно, чекају да се нешто догоди. Погледи. Он зна да је Ана другачија, она се не обазире на то шта други мисле, не носи маску- због тога му се и допада. Затворио је очи и препустио се кретњама тела. Лутајући кроз лавиринте осећања покушава да пронађе снагу да јој каже шта осећа. Хоће ли се пријатељство окончати? “
***
… „Било је пролеће. Родила се љубав. Познавали су се, заволели се и схватили су да су једно у другом пронашли љубав какву су одувек тражили. Идеалну и савршену. Пружао је све, целог себе. Чувао је њу, од себе и других. Помишљали су да не постоји ништа лепше, племенитије и обухватније од љубави. Прослављали су годишњице. Он јој је и даље давао свет на длану, за њу то више није било довољно. Покушала је да оде од њега. Пређене су границе. Пуцањ. Она је убијена. Стајао је изнад њеног непомичног тела и питао се: Колико је између љубави и мржње? Од разума до лудила? Од живота до смрти? Од мене до тебе?“
(ЗНАКОВИ, Анђела Абутовић, 2.место на Литерарном конкурсу 2011-12. Културно-просветна заједница Кула, наставник Александра Секулић)
… „Сврха живота није у пробању свега што постоји на овом свету, већ у прихватању себе и радовању својим успесима, а превазилажењу неуспеха. Сваки неуспех, ако смо га свесни и прихватамо га не лажући себе, је од користи-јер јача и снажи. То нам се у тренутку тако не чини, али нико не зна који су путеви Господњи. Наравно, једно је говорити и мислити, а друго је све то применити у свакодневном животу. Само тако се препознају и разликују мали од великих људи, а велики људи чине мала велика дела. Вреди живети и борити се за своја уверења и ставове, љубазно, а чврсто и одлучно- то је сврха живљења.“
( “ Једна реплика Камијевом странцу Мерсоу- и једној Александри-„, Немања Панџић, 2.место на Литерарном конкурсу 2008/2009. Културно-просветна заједница Кула, наставник Александра Секулић)
На часовима српског језика и књижевности креативност је веома битна. Један од начина да покажете своју креативност јесте свакако израда плаката.
Ево неколико корисних савета и смерница које вам могу бити подсетник.
Никако немојте заборавити које су то ствари на које морате да обратите пажњу у раду:
ЧИТЉИВОСТ ПЛАКАТА
ПРЕГЛЕДНОСТ
ОРИГИНАЛНОСТ
Читљивост -Текст на плакату мора бити сажет. Немојте ићи у детаље. Текст пишите довољно великим словима…сетите се како смо у шали говорили: “ Може да прочита и бака и дете“’. Читљивост са најмање 2 метра. Наслов мора бити уочљив, писан већим словима.
Прегледност -Немојте користити превише текста, свега 5-6 реченица, користите кључне речи.Плакат украсите сликама, фотографијама, шемама,…које наравно кореспондирају са темом и допуњавају текст. Опрез и са сликама, немојте претерати и на тај начин скренути пажњу са битног. Ваш плакат свакако мора бити јасан.
Оригиналност -Нека ваш плакат буде свима допадљив, нека привлачи пажњу других, нека натера посматрача да да некакав коментар. Није довољно само исписати текст, водите рачуна о врсти слова, распореду текста и сликовног материјала, обратите пажњу на ивице плаката. Оквир и ивице морају бити усклађени… Једноставно, будите креативни, слободно реализујте своје идеје, уколико оне не дају ваљан резултат, свакако су помогле да следећи пут буде боље. Посматрајте друге плакате, али их немојте копирати, већ нек они буду подстрех, идеја…
И још неколико савета:
Наслов је један
Пиши читко
Користи штампана слова
Реченице кратке
Обазриво са бојама и облицима, али их немој искључити
Истакни битно
Користи симболе, знаке, слике (умерено)
Остави слободног простора на паноу
Организуј простор….
Надам се да сте добили корисне савете, уколико вам је потребна консултација у учионици број 2 врата су вам отворена,
Драгана
Александра
Речпоречучионица 