Историја књижевности

КЊИЖЕВНОСТ СТАРОГ ВЕКА

Најстарије периоде (етапе) у развоју књижевности именујемо називом књижевност старог века. Књижевност се развијла на различитим поднебљима, областима и континентима и на различите начине. Њен развој је био условљен друштвеним збивањима, економским приликама, начином живота и обичајима у областима и поднебљима где се поједина књижевност развијала. Облици, садржаји, теме и видови најстаријих периода су различити, дакле, на различитим континентима. Међутим, постоје и заједничке одлике појединих књижевности због којих све припадају епохи страог века или старовековне књижевности (књижевност старог века). Заједничко је свим књижевностима старог века, ма где да су се развијале, да су имале усмено порекло и утемељеност у митовма, религији, обредима и веровањима . Уметници књижевници старог века грађу за своја дела, узимали су из митова. Записивање (и читање) јавили су се у свим књижевностима знатно касније и били су праћени развојем писма. Писани трагови који су сачувани до данас су извори на основу којих знамо о делима старог века. Открићем писма усмена књижевност прелазила је у писану. Промена облика књижевности је трајала дуго и мењала је улогу и значај књижевности. Говор је старији од писма које је настало из практичних потреба.

„Књижевности у старом веку најнепосредније одражавају религију, културу и друштва у којима настају. Зато је уобичајено да их разликујемо не само по старини, од најстаријих према најмлађима и најразвијенијим, већ и према поднебљима на којима су настајале.“ (Миодраг Павловић, Читанка, Уџбеник за први разред гимназија и средњих стручних школа, Klett, 2012, стр. 81)

На различитим поднебљима и различитим континентима настале су књижевности, а најзначајније су: сумерско-вавилонска књижевност, египатска књижевност, хеленска (старогрчка) књижевност, хебрејска књижевност, римска књижевност, персијска књижевност и књижевност далеког истока. Све су оне у начелу имале много заједничког (горе наведено), али су имале и свака своје специфичности.

СУМЕРСКО-ВАВИЛОНСКА КЊИЖЕВНОСТ

Ова књижевност се развила упоредо са осталим уметностима цивилизације Сумераца и Вавилонаца. Међу многобројним делима из других уметности, сачувана су и књижевна дела која спадају у најстарија књижевна дела, али из тог времена сачувани су и први писани споменици најстаријег писма, клинастог писма.
На глиненим плочицама забележене су и сачуване слике животиња, божанстава и људи. Забележене су песме, митови и легенде о боговима, краљевима и и јунацима, а то су прва књижевна дела. Развијала се лирика, али и епика у стиху (епови). Глинене плочице, са поменутим уметничким садржајима, представљају сведочанство о ондашњем човеку и његовом животу.
Клинасто писмо је писмо којим се служила цивилизација Месопотамије (Сумераца и Вавилонаца). Оно је прво и најстарије писмо. Утискивано је оштрим предметима у глинене плочице, те су настајали су знакови у облику клинова, па је писмо названо клинасто.
За ову културу се сматра да је најстарија култура на свету. У библиотеци (Асурбанипалова библиотека у Ниниви) која је пронађена на овим просторима, било је (на плочицама) забележено целокупно знање онога времена из свих области: религије, астрономије, философије, историје, физике, математике, уметности; из области обичаја и веровања, друштвеног и политичког живота.
До појаве писма сумерско-вавилонска књижевност је постојала у усменом облику.
Предања, легенде и митове, уметници узимају за грађу својих дела. Садржаји дела уско су повезани са веровањима, схватањима и представама људи старог века са ових поднебља.

Занимљиве презентације о сумерско-вавилонској уметности и књижевности коју су направили наставници из Гимназије Лебане можете пронаћи на овим везама:

СУМЕРСКО-ВАВИЛОНСКА УМЕТНОСТ И ИСТОРИЈА

СУМЕРСКО-ВАВИЛОНСКА КЊИЖЕВНОСТ

ЕП О ГИЛГАМЕШУ

Најзначајније дело сумерско-вавилонске књижевности је сумерско-вавилонски еп Ишкар Гилгамеш (Ниска о Гилгамешу)Дело је записано клинастим писмом, а настало је око 1700. године пре нове ере. Познато је под именом „Ниска о Гилгамешу“, односно, „Еп о Гилгамешу“. Пре записивања, еп је постојао у усменој књижевности Сумера као легенда о краљу Урука који је две трећине бог, а једном трећином човек; настао је из мита. Канонска верзија мита из 1700 г.п.н.е. написана је клинастим писмом на дванаест глинених плочица, пронађена је у рушевинама Асурбанипалове библиотеке. Лик Гилгамеша се развија од силника до човека захваљујући пријатељству са Енкидуом (кога је створила богиња Ауруру).– Гилгамеш се огрешио одбијајући богињу Иштар, те Енкиду умире. Након Енкидуове смрти Гилгамеш трага за бесмртношћу. Одлази код Утнапиштима који је преживео потоп и стекао бесмртност по савет. Овај му говори за травку која даје бесмртност. Гилгамеш је проналази и понесе у Урук да подели са народом. На путу пожели да се окупа у језеру (не може да одоли искушењу), а траву поједе змија док се он купао.

– Гилгамеш је симбол вечног човековог страха од смрти и симбол потраге за вечношћу, за вечном младошћу и снагом.– Гилгамешова трагична кривица је што се успротивио са боговима (прво је одбио богињу Иштар, богињу љубави, а потом је са Енкидуом победио два чудовишта која су богови штитили- Хумбабу и Небеског бика).
– Гилгамеш је митски јунак, митско биће- богочовек, али и историјски лик- краљ је града Урука.

– Енкиду, Гилгамешов пријатељ, сачиње је од блата и пљувачке, крви и даха богиње Ниниб

– Дванаеста плоча је записана накнадно.
Мотиви у епу: стварање првог човека; страх од смрти, борба нагона живота и смрти; чежња за славом; пријатељство; пролазност.
Митови у епу: мит о јунаку борцу; мит о соларном јунаку (прати пут сунца); мит о духу шуме; мит о прецима; мит о потопу; мит о ставрању човека.
Две верзије епа (два различита превода на српски према немачкој или руској верзији): прва верзија- Гилгамеш умире: „Гилгамеш леже да спава и смрт га уграби у сјсјној дворани његове палате“. Друга верзија: Као и на почетку епа, говори се о славним зидинама града Урука који ће и после Гилгамешове смрти говорити о његовој слави, а гилгамеш не умире у епу.
Два предсказујућа сна у епу: Први сан- звезде падају, борба са човеком од звезда, примање побеђеног војника (мајка). Други сан- два врха брда, грмљавина, стена, смрвљен човек.
Погледајте занимљиву емисију Религија у књижевности- Еп о Гилгамешу. Ова емисија вам може помоћи у разумевању овог дела.